#FEMALEFORWARDINTERNATIONAL
Aktivizam sa beskrajnim entuzijazmom
Vukosava Crnjanski o promovisanju provere činjenica u Srbiji i otpornosti na komplikovanu politiku zemlje
Srbija je zemlja koja je prošla kroz mnogo toga, kao što su i neumorni aktivisti ove zemlje. Uprkos svemu, godine sporog građenja zdravijeg dijaloga o politici, nezavisnom novinarstvu i ljudskim pravima nisu ostavile traga na motivaciji Vukosave Crnjanski.
Ona je više od 20 godina važna ličnost na srpskoj aktivističkoj sceni i osnivač i direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nezavisne nevladine organizacije posvećene razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma. Vukosavin rad je međunarodno priznat: dobitnica je nagrade za demokratiju V. Ejverel Hariman kao priznanje za njenu inovativnost, posvećenost i njen doprinos. 2018. godine Vukosava i njen tim CRTE dobili su nagradu OEBS-a za odbranu demokratije (Democracy Defender Award). Skoro dve decenije, Vukosava radi kao trener, pomažući članovima drugih organizacija, medijima i političkim strankama da razviju svoje političke veštine, strategije i organizacije.
Sve je počelo krajem 90-tih, kada je bila aktivni učesnik omladinske grupe Građanskog saveza Srbije. Osnovan 1992. godine, Građanski savez Srbije je kasnije te decenije postao jedina politička organizacija u zemlji koju vodi žena – Vesna Pešić.
“Bili smo zaljubljeni u promovisanje građanskih prava i razvoj demokratskih vrednosti”, priseća se Vukosava. Ona opisuje Građanski savez Srbije kao “NVO među strankama” – oni su se bavili antiratnom retorikom, promovisali demokratiju i borili se protiv autoritarne politike Slobodana Miloševića (1941-2006, predsednik Jugoslavije između 1992-2000).
Početkom 2000-ih shvatila je da bi mogla biti efikasnija u radu izvan tradicionalne politike. “U određenom trenutku sam shvatila da nisam spremna na kompromise. Postoji nešto što je ugrađeno u političku kulturu naše zemlje, “ako nisi u potpunosti sa mnom, onda si protiv mene”. Mi još uvek ne znamo kako da razgovaramo o procesu donošenja odluka. Ako kritikujem proces, to ne znači da sam protiv, ali obično druga strana to tako shvata. Ovo je, takoreći, “muški način” suočavanja sa tim.”
To je dovelo do osnivanja Liberalne mreže (Linet), nevladine organizacije fokusirane na slobodu medija, sprečavanje govora mržnje, ukazivanje na slučajeve sukoba interesa, uvođenje ideje o orgraničavanju obaveznog vojnog roka i angažovanje studenata na fakultetima i univerzitetima, koje ona opisuje kao “ostrva slobode” tokom Miloševićeve ere. Ona se seća ranih 2000-ih kao perioda nade i mogućnosti koji je brzo prošao. Ukazuje na ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine kao tužnu prekretnicu za lokalnu politiku. “On je bio čovek sa vizijom.”
2008. godine, inspirisan modelima provere činjenica koji su se koristili tokom predsedničke kampanje Džona Mekejna i Baraka Obame, tim je predstavio svoju platformu “Istinomer” i sa svoje strane počeo da sprovodi proveru činjenica o izborima u Srbiji. “Šta da kažem, posedujemo strast prema činjenicama!”, ističe ona.
Izazovi pred Vukosavom i diskusije koje želi da pokrene ogledaju se i u načinu na koji govori o određenim rečima i značenjima – kako srpska reč “odgovornost” može da se prevede kao “responsibility”, ali je teško pronaći pravi lokalni izraz za “accountability”.
2010. godine je takođe učestvovala u osnivanju Otvorenog parlamenta, nove inicijative za transparentnu politiku, fokusiranu na stvaranje sprege između građana i njihovih predstavnika. “Mi imamo sistem u kojem ne glasamo direktno za svoje predstavnike – vodeće političke stranke biraju poslanike. Kao što možete pretpostaviti, potrebno je praćenje onoga što je obećano u odnosu na ono što je učinjeno.”
Vrhunac njenog rada i ovih ideja bila je transformacija Lineta u Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) 2010. godine. Njegova skraćenica CRTA izgovara se gotovo kao reč “čerta” – srpski idiom koji znači “prihvatiti izazov” ili “sažeti”. Trenutno više od 50 ljudi radi ili sarađuje sa ovom organizacijom, a veliki broj njih su žene. Vukosava kaže da, iako se ne bave isključivo ženskim pravima, ona CRTU vidi kao “žensku organizaciju”. Pomoću ove platforme Vukosava nastavlja da uvodi alate i inicijative za proveru činjenica, kao i da radi ono što smatra najinspirativnijim delom svog rada – da vodi treninge sa organizacijama mladih i ambicioznim aktivistima, osnažujući one sa vizijom za bolju budućnost. “Upravo ti a-ha! trenuci u očima mladih su za mene tako ključni.”
Vukosava ne ulepšava ništa i otvoreno i direktno govori o političkoj klimi u Srbiji. “Doživljavamo neuspehe. Nemamo iskustvo života u funkcionalnoj demokratiji”, kaže ona. “Imamo mnogo nerešenih pitanja – suočavanje sa našom ulogom u ratu u Bosni, našim odnosom prema Kosovu, mišljenjem da stabilnost samo znači da se ne ubijamo. To uvek visi nad nama. Mi smo u suštini nereformisana zemlja, jer nikada nismo razvili stranke koje bi mogle stvoriti funkcionalnu demokratiju.”
Crnjanski takođe kritikuje nedostatak osude ratnih zločina i značajnih koraka ka iskorenjivanju kriminalnih struktura – pitanja koja su, u raznim varijacijama, jako poznata mnogim zemljama u regionu.
“Da ste me pitali o stanju političke transparentnosti u Srbiji početkom 2010-ih, rekla bih da smo položili ispit iz stvaranja osnovne platforme za slobodne i poštene izbore. Danas imamo ozbiljnih problema. “Nakon poslednjih parlamentarnih izbora u junu 2020. godine, na kojima su predsednik Aleksandar Vučić i koalicija oko SNS pobedili sa 60,65%, Vukosava smatra da je ovo još jedan veliki korak unazad jer u Srbiji sada vlada gotovo jednopartijski sistem. “A u ovom stanju apsolutne većine vladajuće stranke, institucije prosto bivaju urušene.”
Godinu dana kasnije, ovaj sistem se očekivano sukobio sa aktivnostima CRTE. U martu-aprilu 2021. godine, CRTA je zajedno sa istraživačkom mrežom KRIK, koja vodi internet stranicu protiv lažnih vesti Raskrikavanje, bila meta onoga što opisuju kao kampanju blaćenja. Sve je počelo kada je nekoliko poslanika verbalno napalo CRTU, optužujući je za navodnu umešanost u pokušaj državnog udara i ubistvo predsednika Vučića – reakcija na to što je organizacija ranije podnela prijavu protiv nekoliko poslanika zbog kršenja skupštinskog kodeksa ponašanja.
“Uobičajeno je da se nevladine organizacije i aktivističke grupe označavaju kao “strani agenti”, a to se obično podstiče od strane medija širom zemlje, posebno oko izbora – to je mehanizam koji funkcioniše. Ali ova kampanja blaćenja je došla iznenada”, kaže Vukosava. “Sa sličnom retorikom smo bili suočeni 90-ih i ova vrsta govora mržnje se vraća.”
Kao žena u Srbiji koja se suprotstavlja regresivnoj retorici političara, Vukosava kaže da vidi više strukturni problem. “U trenutnoj političkoj klimi, žena na vlasti se ne bavi ženskim pitanjima, a LGBT političarka se ne bavi LGBT temama” kaže ona, aludirajući na otvoreno homoseksualnu, ali ambivalentno prihvaćenu premijerku Anu Brnabić, koja je deo političkog status kvoa. “U svemu ovome postoje i pozitivni koraci, ali spolja postoji utisak da je sve u redu, dok je posmatrano iznutra zapravo u pitanju samo zamazivanje očiju. To je, na kraju krajeva, sistem od kog profitiraju muškarci”.
MeToo doba se odrazilo i na Srbiju, ali prema Vukosavi: “Mi nemamo jake institucije koje bi podržale ove priče i donele velike rezultate.”
Na kraju dana, šta je drži motivisanom? „Nemam pravo da odustanem, toliko sam uložila u osnaživanje građana.“
Da li bi bilo ispravno pretpostaviti da sada ima mnogo više posla nego kada je počela? “Da”, kaže ona sa ironičnim osmehom, “nažalost”.
Pratite još priča o osnaživanju žena sa #FemaleForwardInternational i u našem posebnom Fokusu na veb stranici.