Ljudska prava

Vuk Raičević o ovogodišnjoj beogradskoj Paradi ponosa

Vuku Raičeviću, pravniku Beogradskog centra za ljudska prava, postavili smo tri pitanja u vezi sa ovogodišnjom Paradom ponosa održanom u Beogradu, nakon što je prošlogodišnji događaj morao da se održi potpuno online zbog Kovid-19 pandemije.

Da li je Beograd Prajd postao bezbedniji nego ranijih godina – polazeći od održanog 2019. pa do ovogodišnjeg, prošlogodišnji se nije održao zbog pandemije. Po istraživanjima organizacije Civil Rigts Defender dve trećine građana podržavaju pravo održavanja Prajda u Beogradu  – kako ti se to čini?

Beograd Prajd je svake godine sve bezbedniji i činjenica da, prema istraživanjima CRD*, dve trećine građana podržava pravo na Prajd, jasno govori u prilog tome da je naše društvo uvidelo da Prajd za njega ne predstavlja nikakvu “pretnju” niti ga ugrožava, već je njegov sastavni deo. Bezbednost na Prajdu ne bi trebalo da se postavlja kao pitanje u jednom evropskom društvu kakvo je društvo u Srbiji i očekujem da će u narednim godinama ono u potpunosti biti prevaziđeno kao potencijalni problem.

Sloganom “Ljubav je Zakon” organizatori i učesnici Prajda ukazali su na ključne zahteve Beograd Prajda koji se odnose na usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama. Šta je po tvom mišljenju glavna prepreka uzsvajanja tog zakona?

Glavna prepreka za usvajanje ovog zakona i dalje je nedostatak jasne političke volje da se nedvosmisleno usvoje standardi ljudskih prava koji su potvrđeni od strane Evropskog suda za ljudska prava i drugih međunarodnih mehanizama za zaštitu ljudskih prava. Većina evropskih država je pravno regulisala istopolne zajednice. Srbija u tome kasni i nadam se da će se uskoro naći među državama koje su to pitanje sveobuhvatno rešile, što uključuje i naše susede Hrvatsku i Crnu Goru.

Od predstavnika vlasti je u povorci viđena Ministaraka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić. Prethodnih godina uvek je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić. Da li učešće visokih predstavnika vlasti doživljavaš kao podršku ili je to sa tvoje tačke gledišta prilično simbolična politika?

 Učešće državnih predstavnika/ca na Prajdu je uvek dobrodošlo. Međutim, potrebno je da se ta podrška ogleda i u konkretnim potezima na polju unapređenja položaja LGBTIQ+ osoba. Ovo je pre svega važno u oblasti reformi zakonodavstva i javnih politika. To podrazumeva usvajanje propisa koji nam nedostaju, poput Zakona o istopolnim zajednicama, ali i Zakona o rodnom identitetu ili nove Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, koju nemamo već gotovo tri godine.

*CRD anketa: Na pitanje “Da li podržavate pravo LGBTI+ zajednice da organizuje mirne šetnje kroz prestonicu”, 61% ispitanika je odgovorilo sa “Da”, dok je 32% odgovorilo “Ne”, a 7% ispitanika se izjasnilo sa “Ne znam”.